Zamagljivanje

Ovo mi je pričao stariji čovek koga poznajem dobro.
Njegov otac u stara vremena se vraćao konjem (pošto tada nisu postojali automobili) od negde kući, prema selu. Bio je mrak. Ušao je kao u maglu, izmaglicu neku. Nije video dobro put, a konj nije želeo da ide, bunio se nešto. Čovek ga je naterao da nastavi. Išli su tako neko vreme, a njemu se činio taj put nešto čudan. Na kraju se prekrstio, i odjednom mu se sve razdanilo, magla je nestala. Bio je nekoliko metra od provalije. Nešto ga je zamajalo i vodilo ga u smrt.

Nesto te vodi atiga nevidis sta te omajalo...